Nije da ja nesto posebno volim Azru. Nije ni da ne volim njihovu muziku. Super su ali, nisam ni luda za njima.

Anyway, ovih dana obozavam ovu pesmu i ne mogu se setiti da sam neku pesmu tooliko puta preslusala. 

Osim, na primer, Damien Rice – Can*t take my eyes off you i , recimo, James Blunt – You*re Beautiful. Zatim, nesto od Coldplaya... 

No, to se ne racuna, ipak sam devojka... da ne kazem mlada zena *-)

U nastavku je tekst pesme Obrati pažnju na posljednju stvar

Joanna Vincic

Azra – Obrati pažnju na posljednju stvar 

 Obrati pažnju na posljednju stvar
I legni tu kraj mene
Zaboravi na sve što znaš
Opusti se sad
Ne trači svoje vrijeme
Ja te volim
Volim da ti pogađam sne
I ne razumijem zašto te smeta
Ne mari za to

Obrati pažnju na posljednju stvar
I sjećat ćeš se dugo
Povuci još dim
Udahni volju za put
I uzmi moju ruku
Ja te volim
Volim da ti pogađam sne
I ne razumijem zašto te smeta
Ne mari za to

Obrati pažnju na posljednju stvar
Zadrži me u sebi
Osjećam da lutam kroz terase svijesti
Nešto se u meni dijeli
Ja te volim
Volim da ti pogađam sne
I ne razumijem zašto te smeta
Ne mari za to

Pre dva dan sam se izvinila Vladi i zamolila da post pošaljem početkom 2007. godine jer sam neraspoložena...

Za prvo javljanje, evo par stvari, ljudi&događaja koji su mi ulepšali dan i naveli da se oglasim u 2006.godini.

1. Vrlo simpatična izložba u Salonu muzeja svremene umetnosti. Fotografije jedne srećne porodice iz svake dekade prošlog veka - evolucija lutaka, chic obuće, frizura, odeće, a negde i trpeze. Isti pozeri putovali su kroz vreme.

2. Jedan od najboljih provoda u poslednje dve-tri nedelje, a možda i duže - izložba u Galeriji Singidunum. Toooliko sam se smejala, oduševljavala, pipkala, šacovala, zagledala.  Fenomenalan je osećaj kada se na nekom nekonvencionalno-party-mestu za nekonvencionalno-kratko-provod-vreme više smejem&ludujem nego na nekom konvencionalno-party-mestu za konvencionalno-provod-vreme.

Marija me je pitala: Jesi li se ti možda zaljubila kada je sve slatko, otkačeno, šašavo, chic&beskarjno simpa???

Nažalost, stvarno nisam, ali ovo je dobar znak, instant varijanta dobrog raspoložnja! Beograd je ponekad kao Pariz.

3. Moja tetka, u čijem stanu sada, by the way, živim, dobila je razglednicu od svoje slovenačke prijateljice koja sada obilazi Meksiko. Sto mu gromova, kako da se Čovek/Žena ovim ne oduševi??!

4. Dobila sam kolačiće na poklon. -ivana L. mi je u kesici na kojoj je puno puno  bubamara&bubamarica, donela kolačiće koje je sama umesila. Najviše volim bubamare. Jedem previše slatkiša. Ivana L. je Džepna Venera. Ivana L. je faca. I što je najbolje - Ona to zna! Šmekerski je kada drugarici&koleginici pokloniš hand made slatku bombicu! ..pogotovo ako je ta drugarica malo tužna.

5. ( ! ) ( ! ) ( ! ) ( ! ) - ovo su dupeta četiri Deda Mraza i spremaju se za sranje! Brzo ih pošalji na četiri broja, da ti ne bi usrali čitavu 2007. godinu!

- ovaj Anin sms me je taako dobro nasmejao.

Ponekad očekivano bad day neočekivano postane charging day!

Kupila sam zbirku pesama Vaska Pope i napisala posvetu: Ja poklonila Sebi

 I... više nisam maslačak! 

Joanna Vincic

Broj gladnih i žednih, beskućnika, ljudi na ivici preživljavanja, pa i onih nesrećnika koji nisu čak ni to uspeli, vrteo mi se u glavi. Brojeve nikad nisam volela, uvek su predstavljali neki nerealan račun iz kojeg sam izlazila sa pogrešnim rešenjem. Ali ovi brojevi su bili još tmurniji, menjali su nerealnost računa sumornim realnošću sveta. Predstavljali su izazov, jer sam ovde želela samo tačno rešenje.
A rešenja nisu kiša da nam prosto padnu na glavu i problem nestane. Trebalo je nešto uraditi! Postati deo tima, za početak!
Beli baloni, bele majice i beli osmesi, zabelei su tog dana naš beli grad. Dobro uklopljena ekipa bila je spreman da prenese zastrašujuće činjenice ljudima, da zatraži podršku ali i ideju za rešenje siromaštva, pojave koja se svaki dan doživljava, a samo se jednom godišnje govori o njoj. Zato je bio cilj govoriti što više i što jače, povezati ljude i preneti poruku.
Širom otvorene oči, zamišljene poluotvorene usne i klimanje glavom u znak podržavanja govorili su mi da radim pravu stvar. Toliko različite ljude povezivao je isti upitni pogled. Visoki, plavi, kovrdžavi, pogrbljeni, crni, sa prodorno zelenim očima, oslanjajući se na štap, ili vodeći dečicu prilazili su štandu, pisali poruke i ponosno stavljali narukvice.
Želela sam samo da onaj koji ne zna – sazna, onaj koji zna – razmisli, onaj koji razmišlja -  da ideju, i da se ona konačno ostvari.
Naravno da su moje idealističke predstave sveta vešto prekidali negativci sa sumornom pričom da jedan papir  i jedna traka neće spasti umiranje od gladi, ali one su se ponovo rađale kada bi se ti ljudi dohvatili olovke i tako načinili prvi korak. A on je to mnogima najbitniji!