Upoznaj svoju zemlju 

Malo je seminera koji doprinose da učenici srednjoškolskog uzrasta, upoznaju šire svoju državu, svoju prestonicu i ljude koje žive u njoj. Jedan od takvih seminara ‚‚UPOZNAJ SVOJU ZEMLJU” omogućila je ORGANIZACIJA ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I SARADNJU zajedno sa BEOGRADSKIM FONDOM ZA POLITICKU IZUZETNOST uz podršku Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije u saradnji sa Savetom za nacionalne manjine i Nacionalnim savetom zajedno sa nevladinom organizacijom 484.Seminar je obuhvatio obilaženja grada Beograda: Terazije, Knez Mihajlova, Trg Republike, Kosančićev Venac, Kalemegdan, Vojni muzej, Muzej automobila, posetu Novom dvoru - zgradi predsednika Republike Srbije, posetu Narodnoj skupštini Republike Srbije.Upoznavanje sa istorijom grada i komunikaciju sa samim građanima o Beogradu. 

O seminaru 

Naravno, seminar nam nebi bio toliko interesantan bez prijatelja iz raznih delova Srbije,  koje smo stekli na tom seminaru. Prijatelje iz Preševa, Subotice, Vršca i naravno Beograda sa kojima smo ostali u dobrim kontaktima bez obzira na daljinu. Jer ‚‚svet je mali kada imaš prijatelje”. Druženje koje smo imali ustvari bio je način da upoznamo prijatelje koje su slični nama, a opet na neki nacin različiti. Različitiji po nacionalnosti i veroispovesti. Slični po tome što teže ka nekom savršenstvu, ka ujednačavanju, da ne postoje prepreke koje će sprečavati prijateljstvo, da nestanu razlike,da budemo svi jednaki.Upoznavanjem različitih ljudi treba širiti naš pogled na svet, a ne predrasude. Jer nismo svi rođeni isti, moramo učiti jedni od drugih, jer to je bolje za naše sutra.Predrasude, svađe, ratovi i bitke su stvari koje nijednom narodu sveta nisu donele dobre svari, samo smrt, glad i bolesti. Odnose treba rešavati diplomatskim putem, razumevanjem i tolerancijom.Jer da smo svi jednaki na ovom svetu, svet bi bio dosadan. Zato svaka razlika čini svet interesantnijim. 

Na kraju seminara svako je trebao da reprezentuje svoj grad. Pricati o samom nastanku grada, o imenima koja je nosio, o geografiji grada (odakle i dokle se prostire),  obrazovanju, o umetnosti, kulturi, pozorištu, o političkim dešavanjima, o sportskim dešavanjima i naravno o najbitnijem događaju, o vecernjim izlascima i gradskom životu. Tako smo i mi reprezentovali svoj grad u najboljem svetlu. Hvalili našu gimnaziju koja je jedna od najlepših, kazivali o foklornoj sekciji, a takodje i o glumačkoj. Diskutovali o aktuelnim kafićma, preporučivali mesta koja bi trebalo posetiti kada dodju u naš grad. 

Kao i sve lepe stvari u zivotu, naše druženje, razgovori i šetnje prošle su brzo u trenu. Došlo je vreme rastanka.  Svako je poželeo lepe želje i da se ponovo sretnemo. 

Ako ste srednjoškolac u Dimitrovgradu sigurno bi ste u 7:20 već bili na nogama i polako se spremali za još jedan naporan dan u školi. Kad kročite u gimnaziju ''Ćirilo i Metodije" i vidite vama poznata i draga lica (bez pofesora)tek oda shvatite da nije sve tako crno. Pošto ste prespavali prva dva čas, došlo je vreme i za doručak. Sa nešto siće u džepu-pravac kod ''Dragana na pljeskavicu''. Kao što to biva u ''belom svetu'' posle doručka vredi popiti dobru kafu. Stoga se uputite, tu preko puta, u kafe bar ''Black & White'' (koji je rado posećen i za vreme časa). Pošto nam je tih pola sata odmora proletelo, sada već probušeni vraćamo se u ''naš drugi dom''....
Evo več je 13:55 i poslednje zvono za danas dalo je početak provoda. Brzo stizemo kući, bacamo knjige s vrata,jedemo s nogun i kontaktiramo ceo krug prijatelja kako bi se dogovorili o predstojećem pikniku. U kasnim popodnevnim satima već se čuju zvuci raštimane gitare, na obliznjem izletištu ''Pametnik'' sa kojeg nam se pruza pogled na grad. Prvi sumrak najavljuje još veći provod...
Posle osvezavajuće kupke krećemo u nočni zivot. Prva destinacije-kafe bar ''Sax'', ali ako Đole peva u ''Fiesti'' onda se provod nastavlja tamo. Uz par sokića (proizvodnje apatinske pivare) atmosfera postaje veselija. Onda u ranim jutarnjim časovima lagano osećamo glad (što zbog ritma,što zbog pića). Butik peciva '' Ogi'' je pravo mesto da rešite problem koji vas muči. Tek onda smo u stanju da laganim, ali sigurnim koracima krenemo kući, gde konačno shvatimo koliko smo zauzeti i koliko nemamo vremena za učenje.