Kad kazaljke se poklopise Zlatan, Ivana i ja smo bili skupa a svi vi s nama u mislima...

Nadam se da ce ovo neko da procita i pogleda sto bi znacilo da blog nije uzalud napravljen.

Sve je proslo fantasticno (cemu se bas i nismo nadali)... Bilo je mnogo alkohola, pjesme ali i suza :-) Imala sam jedan poziv iz Dimitrovgrada, negdje poslije ponoci, koji me je rasturio i rasplakao ali su bili moji prijatelji pored mene sa rijecima utjehe! Sve u svemu, bilo je malo ali odabrano drustvo, super smo se proveli i eto, saljem vam par slika...

VOLIM VAS

I na kraji nas Zlaja utonuo u duboki san, a mi ga malo budile...