Prošlo je petnaest godina od kada ga skloniše sa Gradskog trga. Imao je ponosan pogled. Bio je visok i muskulaturan. Nosio je neki kaput. Sećam se video snimka, na kome se u jednom kadru vidi moj otac sa mnom u rukama. Bilo je puno ljudi tog dana. Jedna baba je protestvovala pokazujući svoj crveni pasoš i razglednice iz Dubrovnika.
Bista je tog dana nestala sa Trga. Dotični gospodin je zaboravio da, pored sebi i umetničkim delima sa svojim likom obezbedi doživotni položaj.
Sada čami iza zgrade muzeja. Jedno vreme je bio položen horizontalno, pa su mu se iz susedne ulice preko ograde videle samo noge. Izgleda da je bio povelik, pa nisu mogli da ga spakuju u stalnu postavku muzeja. Bilo je dosta predloga ŠTA uraditi sa tom masom gvožđa. Neki bi napravili glavu na šrafljenje, pa kako dođe neki novi da bude lakše za promeniti. Neki bi ga vratili da se prisećaju lepih vremena, neki da im bude opomena, neki bi pored njega napravili i metalnu Jovanku, da ima društva, neko bi mu napravio kolegu itd...
Pitate se sada ko je taj delija?
Kao fol ne znate. Ime mu je Tito, ili bar tako kažu.
Neka mu je večna mladost.
Marko Milovanović